Omladino! Omladino!

Vreme velikih društvenih oscilacija, kroz koje sada prolazi društvo, donosi velike i nagle obrte u sistemu vrednosti. Život mladih nan jugu Srbije se odvija u uslovima sve veće nesigurnosti. Degradacija socijalnog statusa stvara osećaj uznemirenosti. Mladi nisu motivisani ni podržani da se posvete aktivnostima u društvu i zajednici. Strahuju od budućnosti i boje se da na sebe pruzmu društvene obaveze. Kada posmatramo mlade ljude u njihovom sadašnjem društvenom kontekstu, uviđamo nesigurnost po pitanju njihovog identiteta i uloge u društvu.
Sveopšta kriza sistema vrednosti praćena najvećom ekonomskom krizom na svetu ne uliva nadu mladima. Nacionalna strategija za mlade, podsticaj omladinskom preduzetništvu i konkutsi za posao, iako tekovine demokratskog društva su na jugu Srbije, puka formalnost, parče papira i paravan za nepotizam. Otvaranje lokalnih Kancelarija za mlade je samo dobar naslov u novinama, jer, osmišljene kao servis za mlade, one su ipak radna mesta manje ambicioznih opštinskih službenika. Mladi ljudi nailaze na zid nerazumevanja i prepušteni su sami sebi. Noseći se sa problemima kao što su nezaposlenost, neinformisanost i narkomanija oni zapadaju u apatiju. Krivci za njihovu nezainteresovanost snose lokalne zajednice i nedostatak kulturnih i sportskih manifestacija za mlade.
Položaj omladine j eproizvod opšteg stanja u društvu te je životna sredina ugrožena nemarom koji je vladao mnogo godina. Ovakva situacija je pretnja po mentalno zdravlje, naročito dece i mladih. Gotovo svakodnevno preko medija dobijamo informacije kako se mladi ljudi i vršnjačke grupe fizički obračunavaju po školama. Mediji zbog komercijalizacije koja donosi ogroman profit su odavno izgubili obrazovnu ulogu.
Promovišući formu bez sadržaja, mediji stvaraju sub-kulturu koaj je loš model ponašanja za mlade. Nada leži u jačanjui civilizovanog društva, što sa sobom nosi povećan aktivizam i participaciju omladine. Participacija u demokratskom životu bilo koje zajednice ne svodi se samo na glasanje ili isticanje kandidature na izborima, mada su i to važni elementi.
Građanska participacija i delovanje podrazumevaju da građani imaju prava, sredstva, prostor i priliku da učestvuju u odlukama i utiču na njih i da se uključuju u postupke i aktivnosti kako bi doprinosili izgradnji boljeg društva. Učešće mladih u donošenju odluka na lokalnom nivou mora biti u skladu sa njihovim potzrebama i željama. Mlad čovek sa punoletstvom stiče status političkog bića od koga se očekuje da donosi političke odluke i misli o svom političkom interesu.
Ako ne postoji obrazovanje onda sve ovo navedeno postzaje i ostaje puka apstrakcija. Samo formalno pravo. Neophodno je sprovoditi osnovne kurseve u srednjim školama koji bi vratili politiku, u bitnom smislu, među građanstvo. To podrazumeva razvoj edukacije o participaciji za mlade, njihovo informisanje, obezbeđivanje sredstava komunikacije za mlade, podržavanje njihovih projekata i priznavanje i stavljanje većeg naglaska na posvećenost mladih ciljaevima zajednice i dobrovoljnom radu.
Naravno, pitanje je da li je to interes vladajućih slojeva? Lokalne vlasti, kao vlasti koje su najbliže mladoj osobi, igraju veoma važnu ulogu u unapređenju participacije mladih. One mogu da obezbede da mladi ne samo čuju i uče o demokratiji i pravima i dužnostima građanina već i da dobiju priliku da ih sprovede u delo. Lokalnim akcijama mladi svoje ideje mogu proširiti i na civilizacijski nivo i dati doprinos vrednosnoj promeni društva.
Mlade stoga treba podsticati da učestvuju u takvim strukturama i u aktivnostima koje se preduzimaju kako bi se unapredila i sprovela u delo načela vezana za prava i dužnosti građanina u demokratiji.
Vladica Stojanović & Aleksandar Zdravković